Nedoumice i činjenice o projektu „Jadar“

Činjenica: Projektom je predviđeno da „Jadar“ bude podzemni rudnik. Na 220 hektara centralnog područja projekta je predviđena izgradnja podzemnog rudnika i objekata namenjenih za rudarstvo i preradu minerala. Poređenja radi, površinski kop rudnika uglja „Kolubara“ se prostire na oko 60.000 hektara površine. Projektovanjem što manje zone centralnog područja smo pokušali da smanjimo uticaj projekta na zauzetost poljoprivrednog zemljišta i prirodne ekosisteme.

Aktivnosti u podzemnom rudniku će se obavljati električnim vozilima za rad pod zemljom u najvećoj mogućoj meri. Emisije buke i prašine u ovakvim operacijama su manje nego u operacijama sličnog tipa na površinskim kopovima. Podzemni radovi na izgradnji i iskopavanju uključivali bi kombinaciju metoda kako bi se što više smanjila količina iskopanog stenskog materijala a time i ukupna količina generisanog otpada i materijala za skladištenje.

Primer otvorenog kopa (nije „Jadar“)

Podzemni rudnik „Jadar“

Više informacija na stranici: Projekat „Jadar“

Činjenica: Naš pristup upravljanju vodama je osmišljen tako da se obezbedi da „Jadar“ nema uticaja na izvore vode za piće, niti na izvore podzemnih voda koji se koriste za potrebe poljoprivrede i lokalne industrije.

U dolini Jadra postoje dve glavne izdani podzemnih voda. U plitkoj izdani (do 30m dubine) nalazi se voda dobrog kvaliteta i ona je dostupna za lokalne potrebe i korišćenje u poljoprivredi. Podzemne vode, formirane u dubljim izdanima, na kojima bi se odvijala planirana eksploatacija (tj. na dubinama većim od 300m) uglavnom su niskog kvaliteta i visokog saliniteta i nisu pogodne za upotrebu za piće u poljoprivredi ili industriji.

Svesni smo da su plitke podzemne vode izvor od suštinskog značaja za lokalne zajednice i iz tog razloga je „Jadar“ projektovan tako da uticaj na ove izvore vode bude sveden na najmanju moguću meru.

Crpenje podzemnih voda, koje dotiču iz dubokih vodonosnih slojeva u podzemni rudnik, je neophodno da bi se osigurali bezbedni uslovi za rad i obezbedila stabilnost rudnika. Ove vode bi se ispumpavale na površinu i nakon prečišćavanja bi bila jedan od glavnih izvora snabdevanja vodom u operacijama prerade litijuma.

Činjenica: Nijedan postojeći niti budući izvor javnog vodosnabdevanja (prema Vodoprivrednoj osnovi R. Srbije) se ne bi koristio za preradu minerala jadarita, niti za zadovoljenje potreba Projekta „Jadar“ za vodom.

Projekat „Jadar“ je osmišljen tako da se preko 70% potreba za vodom može podmiriti iz sopstvenih izvora, putem prikupljanja atmosferskih voda, dotoka podzemnih voda u rudarske prostorije ili prečišćavanjem i recikliranjem voda koje se već koriste u procesu prerade. Od ovih 70%:

• 18% potreba za vodom bi obezbeđivale rudničke vode koje se ispumpavaju iz podzemnih jamskih prostorija;
• 48% potreba bi obezbeđivale vode koja bi se ponovo koristile u okviru projekta. Vršilo bi se ponovno prikupljanje voda nastalih proceđivanjem iz otkopanog materijala, otpadnog stenskog materijala, ostataka iz procesa prerade, sistema za ispiranje i iz prerade, zatim bi se ta voda prečišćavala kako bi se omogućilo njeno ponovno korišćenje kada je to moguće i tako smanjila mogućnost gubitaka; i
• 12% potreba bi obezbeđivalo prikupljanje kišnice i površinskog oticaja u okviru centralnog područja projekta.

Naše strategije za upravljanje i korišćenje voda se zasnivaju na bilansima koji su rađeni za potrebe projekta tokom jula 2023. Neprestano radimo na poboljšanjima i unapređenjima našeg pristupa upravljanju vodama. Zato ćemo ove vrednosti blagovremeno i ažurirati čim nove informacije postanu dostupne.

Preostale potrebe za vodom, koje se ne mogu podmiriti kišnicom, podzemnim doticajima i recikliranjem, bile bi obezbeđene iz vodonosnih slojeva formiranih u aluvijalnim sedimentima reke Drine, ali ne i iz samog toka reke. U proseku, oko 22% potreba za vodom Projekta „Jadar“ bi bilo obezbeđeno iz ove izdani, koja je formirana u zoni koja se ne koristi, niti se planira za korišćenje kao izvor pijaće vode. Ova izdan se ne može koristiti kao izvor vode za piće zbog prethodnih aktivnosti na iskopavanju šljunka uzvodno uz reku, usled kojih je došlo do uklanjanja površinskih zaštitnih slojeva, te aluvijalni sedimenti nisu pogodni kao izvor pijaće vode.

Takođe, tokom aktivnog rada Projekat „Jadar“ ne bi zahvatao vodu iz plitkih izdani formiranih u dolini reke Jadar. Svesni smo da su ove vode od suštinskog značaja za lokalne zajednice, te smo „Jadar“ projektovali tako da se potencijalni uticaji na izdani u dolini reke Jadar svedu na minimum.

Činjenica: Proces prečišćavanja vode je projektovan u skladu sa Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine, zakonodavstvom Republike Srbije i propisima Evropske unije. Ključna komponenta strategije upravljanja površinskim vodama Projekta „Jadar“ je da nema ispuštanja voda bez prethodnog prečišćavanja, do nivoa II klase kvaliteta (dobar ekološki status), što je ujedno po Strategiji i ciljani status za kvalitet vode u rekama u širem području Projekta „Jadar“.

Do kontrolisanog ispuštanja bi dolazilo samo u situacijama kada količine voda premaše kapacitet vodosabirnika za upravljanje vodama, tokom perioda obilnih kiša ili u slučaju povećanih priliva u podzemni rudnik.

Predložena rešenja za prečišćavanje voda su tehnološki napredna, visoko efikasna i zadovoljila bi standarde kvaliteta životne sredine propisane kako zakonodavstvom Republike Srbije tako i EU. Plan je da se investira preko 100 miliona dolara u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zaštitu životne sredine i biodiverziteta. U planu je i bliska saradnja sa Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije, kao i drugim državnim institucijama i organizacijama civilnog društva u cilju praćenja i upravljanja vodama u okviru Projekta. Takođe, omogućili bismo svim zainteresovanim stranama da prate rezultate praćenja kvaliteta voda koja su predložena projektom.

Potrebno je napomenuti da trenutno ne postoje standardne vrednosti kvaliteta životne sredine za litijum u Srbiji. Zato radimo na tome da definišemo koja su najbolje dostupne prakse u EU i drugim jurisdikcijama (npr. SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland itd) za upravljanje sadržajem litijuma u vodama koje se ispuštaju u površinske vode, a da ne dođe do negativnog uticaja na životnu sredinu i biodiverzitet.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru Projekta „Jadra“ koristiće niz metoda (ultrafiltraciju, reverznu osmozu i jonsku izmenu) u cilju uklanjanja nečistoća i održavanja konzistentnog kvaliteta voda. Nakon što se ovaj inicijalni proces prečišćavanja završi, voda će prolaziti kroz proces oplemenjivanja kako bi se obezbedilo prisustvo svih odgovarajućih minerala pre mešanja sa recipijentom. Time bi se obezbedilo da vode koja se ispuštaju u lokalni rečni sistem budu bezbedne i u skladu sa standardom kvaliteta koji odgovara dobrom statusu (klasa II).

Proticaji na postrojenju za prečišćavanje voda će se pratiti u realnom vremenu kako bi se obezbedio efikasan rad. Takođe bi se redovno uzimali uzorci iz svih vodotokova u okruženju, radi redovnih analiza nakon čega bi kompanija ove informacije učinila dostupnim javnosti.

Činjenica: Pijezometri su osmatrački objekti postavljeni za praćenje režima podzemnih voda, ispod površine terena. Oni beleže podatke koji se odnose na promene nivoa ili pritiska podzemnih voda koji se potom koriste u hidrogeološkim istraživanjima. Pijezometri ne dovode do mešanja podzemnih voda sa različitih nivoa i njihova svrha je da uzorkuju i analiziraju sastav voda formiranih u različitim geološkim slojevima.

Pijezometri mogu da se ugrade ili kao cevi u zemlju, ili kao senzori zacementirani na različitim dubinama unutar bušotine. Kada su pijezometri pravilno ugrađeni i u skladu sa standardima geološke struke, oni su bezbedni i ne može da dođe do procurivanja ili mešanja podzemnih voda iz različitih vodonosnih slojeva. U dolini Jadra ugrađeni su plitki i duboki pijezometri u skladu sa Projektima geoloških istraživanja koji su odobreni od strane Ministarstva rudarstva i energetike. Ugradnju pijezometara izvršile su licencirane firme, sa sertifikovanim materijalom za ugradnju (cevi od nerđajućeg čelika, bentonitska glina za izolaciju sedimenata, cementna mešavina za zapunu itd.). Ugradnja pijezometara je izvršena pod nadzorom stručnjaka sa Univerziteta u Beogradu, Departmana za hidrogeologiju.

Pijezometri ne predstavljaju ekološki rizik, čak ni tokom poplava. Na primer, tokom poplava koje su se dogodile tokom 2014. godine, svi duboki pijezometri u dolinama reka Jadar i Korenita ostali su u funkciji jer su ugrađeni u skladu sa svim pravilima. Pijezometri se kontrolišu najmanje jednom mesečno, a ukoliko bi se utvrdili bilo kakvi nedostaci, oštećeni delovi pijezometara bili bi popravljeni ili zamenjeni u najkraćem mogućem roku.

Činjenica: Povišene koncentracije litijuma, arsena i bora postoje u reci Jadar. Godine 2015. angažovali smo Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ – jednu od vodećih istraživačkih institucija u Srbiji – da izvrši analizu režima površinskih voda oko područja projekta. Praćenje režima se sprovodi na tromesečnom nivou u kontinuitetu od 2015. godine do septembra 2021. godine.

Povišene koncentracije ovih teških metala zabeležene su na lokacijama nizvodno od mesta na kojoj se reka Korenita uliva u reku Jadar. Kako je navedeno u odeljku 6.1 izveštaja Ministarstva za zaštitu životne sredine (objavljenog 2018. godine), do toga je došlo usled proviranja voda na brani jalovišta rudnika „Stolice“ tokom poplava 2014. godine ^{[1] Zemljiste_18_19.pdf (sepa.gov.rs)}. Zbog toga se ove povišene koncentracije metala u reci Jadar ne mogu pripisati Projektu „Jadar“.

Poslednja kampanja praćenja režima površinskih voda je završena u avgustu 2021. godine, s obzirom na to da nismo bili u mogućnosti da nastavimo terenske aktivnosti, jer je Vlada Srbije donela odluku da stavi van snage dozvole za realizaciju Projekta „Jadar“ u januaru 2022. godine. Ukoliko bi se stekli pravni uslovi, izvršili bismo procenu statusa i integriteta postojeće mreže za monitoring i ponovili uzorkovanje na raspoloživim lokacijama kako bismo bolje razumeli sadašnje hidrogeološke i hidrološke uslove.

Svi izveštaji o sprovedenom praćenju režima voda su javno dostupni na internet stranici projekta „Jadar“.

Činjenica: Rezerve podzemnih voda u Mačvanskom regionu predstavljaju vredan prirodni resurs Republike Srbije. Na ove rezerve, predviđene aktivnosti u okviru Projekta „Jadar“ ne bi uticale, s obzirom na fizičku udaljenost od Mačvanskog regiona, ali i zbog planiranih zaštitnih mera, standarda i kontrola koje su predviđene projektnim dizajnom.

Ne postoje studije koje bi potvrdile da bi rezerve podzemnih voda u Mačvanskom regionu mogle da obezbede vodu za piće za 85 miliona ljudi. Projekat „Jadar“ ni na koji način neće smanjivati dostupnost ili uticati na kvalitet voda postojećih rezervi i izvora.

Činjenica: Postrojenjima za preradu i upravljanje otpadnim vodama u okviru Projekta „Jadar“ bi se obezbedilo da se voda sa lokacije može ispuštati tek nakon prečišćavanja do kvaliteta klase II površinskih voda, što je ujedno i cilj definisan Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine. To znači da bi bio sačuvan postojeći kvalitet voda u rekama Drina i Sava.

Kako bi se obezbedila transparentnost u vezi sa kvalitetom voda, tokom čitavog životnog ciklusa rudnika angažovali bismo laboratoriju, akreditovanu u skladu sa domaćom zakonskom regulativom, koja bi redovno analizirala sve otpadne vode. Rezultate ovih analiza kompanija bi učinila javno dostupnim.

Za više informacija, posetite stranicu: Upravljanje vodama

Činjenica: Poštujući srpski regulatorni proces, objavićemo Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za potrebe javne rasprave. S obzirom na to da odlukom Vlade da stavi van snage dozvole za realizaciju projekta nismo došli do te faze, Studije o proceni uticaja na životnu sredinu nisu objavljene. Nakon što su dozvole stavljene van snage, nastavili smo sa izradom Studije izvodljivosti i ažuriranjem projektne dokumentacije u cilju ispunjavanja internih obaveza, što znači da je potrebno ažurirati i Studije procene uticaja kako bi uključile ove promene. Ukoliko bi studije bile završene, one bi bile javno dostupne svim zainteresovanim stranama u sklopu javnog uvida.

Počeli smo sa izvođenjem studija početnog stanja za potrebe Studija procene uticaja na životnu sredinu 2015. godine tako što smo najpre analizirali kvalitet površinskih voda. Ovi višegodišnji podaci o početnom stanju su poslužili kao osnova za detaljno modelovanje uticaja na životnu sredinu i lokalne zajednice kako bi objekti bili projektovani tako da se izbegnu ili maksimalno smanje potencijalni negativni uticaji na životnu sredinu. Izradili bismo nove planove upravljanja u cilju praćenja i kontrole bilo kakvih interakcija sa okolinom. Ove studije početnog stanja bi činile osnovu naših Studija o proceni uticaja ukoliko se ponovo ustanove pravne osnove za razvoj Projekta „Jadar“.

Izrada studija početnog stanja podrazumeva saradnju sa grupom od preko 100 domaćih i svetskih nezavisnih stručnjaka u pogledu svih aspekata zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja, uključujući oko 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta i naučnih institucija. Do sada je izvršeno više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. Na osnovu ovih podataka su izrađeni nacrti Studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

Činjenica: Šume visoke ekološke vrednosti bile bi očuvane kroz striktno poštovanje hijerarhije mera za ublažavanje uticaja (uglavnom izbegavanje i svođenje uticaja na minimum). Prema trenutnom planu, planirano je uklanjanje 145 hektara šume, koje nisu stare šume ili šume visoke zaštitne vrednosti. Da bismo nadoknadili uklonjenih 145 hektara šume, projekat Jadar bi obezbedio 300 hektara sadnica za nove šumske površine, kako to nalaže Zakon o zaštiti prirode Republike Srbije. Osim šuma, kompenzacije bi obuhvatile i druga staništa i niše visokog biodiverziteta koji su narušeni ili sasvim izgubljeni u okviru šumskih ekosistema. Ovo bi bio prvi primer ovakve prakse u Srbiji i dokaz naše posvećenosti očuvanju biodiverziteta.

Činjenica: Tokom razvoja i rada, „Jadar“ bi se strogo rukovodio srpskim zakonima i propisima o zaštiti prirode. Ovaj projekat bi, takođe, poštovao načela, praksu i standarde Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine. Čuvali bismo, i tamo gde je moguće, unapredili ekosisteme kako bismo postigli cilj bez neto gubitka biodiverziteta. Da bismo to postigli, predvideli bismo i ublažili bilo koje negativne uticaje na floru i faunu kroz hijerarhiju mera za ublažavanje putem izbegavanja, svođenja uticaja na najmanju meru i obnavljanja.

Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u Srbiji postoji 1.783 strogo zaštićenih i 860 zaštićenih vrsta biljaka, životinja i gljiva, što ukupno iznosi 2.643 vrste. Tim projekta „Jadar“ je na predloženom području projekta identifikovao oko 145 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta i te vrste su široko rasprostranjene na prostoru zapadne Srbije i šire. Sličan broj vrsta bi verovatno bio identifikovan na bilo kom manjem području od interesa za razvoj građevinskih odnosno industrijskih objekata. To znači da bi zaštićene i strogo zaštićene vrste bile otporne ukoliko bi promeni bio izložen samo mali deo njihove populacije. Mi, međutim, imamo u vidu da je suštinski važno da se na odgovarajući način upravlja svim potencijalnim uticajima u skladu sa relevantnim zakonima i smernicama.

Tim Projekta „Jadar“ je utvrdio da se na predmetnom području nalazi vrlo mali broj vrsta koje ispunjavaju kriterijume za kritična staništa (CHA/PBF), vođeni okvirima EBRD Uslova za realizaciju 6. Predloženo područje projekta ne spada u zaštićena prirodna područja u okviru mreže NATURA 2000, Emerald ili u zaštićena područja od nacionalnog značaja. Endemske vrste nisu registrovane na predloženom području projekta, a 98% svih identifikovanih vrsta spada u kategoriju poslednje brige (Least Concern – LC) Crvene liste ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN). Vrste iz ove kategorije imaju stabilnu populaciju i nisu ugrožene niti potencijalno ugrožene. Svega 2% vrsta je višeg statusa Međunarodne unije za zaštitu prirode, i u skladu sa time planovi za upravljanje bi se ustanovili u saradnji sa nadležnim institucijama u Srbiji.

Za više informacija, posetite: Očuvanje biodiverziteta

Činjenica: Ležište „Jadar“ ne sadrži visoke nivoe teških metala poput arsena. Stoga bi koncentracija teških metala u industrijskom otpadu u okviru Projekta „Jadar“ bila slična koncentracijama koje se mogu naći u lokalnom zemljištu, uključujući poljoprivredno zemljište. Koncentracija arsena u otpadu nastalom iz rude jadarita od 90 ppm slična je rezultatima analize uzoraka zemljišta uzetih sa obradivog zemljišta u plavnom području reke Jadar. Reference radi, to je 50 puta manje od koncentracije u jalovini iz rudnika antimona „Stolice“ (4272 ppm). Razlog tome leži u činjenici da arsen ima izraženu tendenciju da se koncentriše u ležištima pojedinih mineralnih sirovina poput antimona, ali to nije slučaj sa litijumom. Pored toga, arsen u otpadu rude jadarita je klasifikovan kao izuzetno nerastvoriv i fizički izolovan u okviru otpada prema najvišim mogućim propisima i standardima koji važe za otpad. Stoga se smatra da mala količina prisutnog arsena neće predstavljati rizik za disperzije u lokalnim vodama.

Da bismo sprečili zagađenja izazvana arsenom, koristili bismo tehnologiju prerade rude kojom bismo sprečili izlaganje rude vazduhu odnosno vodi. Nakon prerade, preostali ostatak bi se sušio kako bi se postigla veoma niska propusnost i time ograničio prodor vazduha i vode. Ostatak bi se potom odlagao na deponiju koja je projektovana tako da se izloženost vazduhu i vodi svede na minimum. Tako bi oslobađanje arsena bilo onemogućeno.

Projektna rešenja za deponiju podrazumevaju sistem višestrukih nepropusnih barijera po površini i dnu deponije. Takođe bi postojao sistem za prikupljanje procednih voda, pri čemu bi se tako prikupljene vode usmeravale ka postrojenju za prečišćavanje i kasniju ponovnu upotrebu. Nakon zatvaranja rudnika, nastavili bismo da pratimo sve potencijalne uticaje kako bismo sprečili potencijalni uticaj na okolnu životnu sredinu.

Za više informacija pogledati: Kako ćemo potencijalne uticaje svesti na minimum.

Emisije iz naših operacija, uključujući emisije iz napajanja električnom energijom, iznosile bi oko 249.000 tona ugljen-dioksida godišnje. Prema najnovijim podacima koje navodi Ministarstvo rudarstva i energetike, ukupne emisije ugljen dioksida u Srbiji se procenjuju na 60 miliona tona godišnje. Iz toga sledi da bi „Jadar“ ukupnim emisijama na nivou države doprineo sa oko 0,4%.

Fokus emisija CO₂ se prevashodno odnosi na njihov kumulativni uticaj na klimu planete. Proizvodnja i upotreba električnih vozila – za koje su projekti iskopavanja litijuma poput „Jadra“ od suštinske važnosti – smanjuju ukupne emisije CO₂ u poređenju sa upotrebom vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Činjenica: Sumporna kiselina ne bi bila prisutna u emisijama odnosno tokovima ostataka iz procesa prerade rude jadarit.

Sumporna kiselina je jedan od najvažnijih i najšire korišćenih proizvoda hemijske industrije. U jugoistočnoj Evropi se godišnje koristi oko 6 miliona tona sumporne kiseline. U Srbiji se godišnje potroši oko 400.000 tona sumporne kiseline, dok se u zapadnoj Evropi, na primer u Nemačkoj, koristi oko 7 miliona tona godišnje.

U okviru Projekta „Jadar“ godišnje bi se koristilo oko 320.000 tona sumporne kiseline. Proces upotrebe sumporne kiseline u različitim industrijama je bezbedan i striktno regulisan propisima Vlade Srbije. Predloženi proces omogućava rastvaranje rude bez stvaranja i emitovanja sumporne pare. Jadarit bi se rastvarao u sumpornoj kiselini u zatvorenim čeličnim posudama na temperaturi od 90°C. S obzirom na to da je ova temperatura znatno niža od tačke ključanja sumporne kiseline (250°C) i tačke ključanja vode (100°C), gas koji nastaje rastvaranjem bi primarno sadržao ugljen-dioksid i vodu. Kao rezultat toga, u okviru procesa prerade ne bi došlo do isparavanja sumporne kiseline. Sve dodate komponente sumporne kiseline se na kraju pretvaraju u benigna jedinjenja kao što su voda i gips ili proizvode borne kiseline i natrijum-sulfata koji bi bili plasirani na tržište.

Za više informacija pogledati: Upravljanje kvalitetom vazduha

Činjenica: Bio bi ustanovljen niz preventivnih postupaka kako bi se obezbedio bezbedan transport sumporne kiseline.

Inženjerski principi rukovanja sumpornom kiselinom su ustanovljeni, dokazani i široko primenjeni. Sumporna kiselina bi se prevozila namenskim vozovima. Nakon utovara, transport bi se vršio u zatvorenom sistemu, koji bi bio opremljen sistemima za detekciju udesa i automatsko gašenje pumpi.

Studije o proceni uslova za izgradnju železničke pruge u okviru Projekta „Jadar“ nisu identifikovale probleme u pogledu kapaciteta, odnosno uskih grla, koji se odnose na kapacitet postojeće železničke mreže za manipulisanje dodatnim teretom. Osim toga, nedavno je izvršena rekonstrukcija železničkih koloseka ili različitih pravaca koji bi se prema planu koristili za transport sumporne kiseline (Ruma – Brasina i Niš – Zaječar), čime su povećani sveukupna bezbednost i kapacitet.

Činjenica: Završavamo proces otkupa zemljišta za pregovore koji su započeti pre odluke Vlade Srbije iz januara 2022. godine, kao i ostalih nadležnih organa, da stave van snage pojedinačne akte za realizaciu Projekta „Jadar“. Sve naše aktivnosti su u skladu sa zakonom definisanim statusom našeg prisustva u Srbiji.

Za više informacija pogledati: Otkup zemljišta

Činjenica: U potpunosti uvažavamo da smo odgovorni za dugoročni uticaj koji naše poslovanje može da ispolji na kvalitet zemljišta i da moramo da osiguramo da ti uticaju budu kontrolisani i nakon zatvaranja Projekta „Jadar“. Kada bilo koja operacija naše kompanije naposletku ulazi u fazu zatvaranja naš osnovni cilj je da taj proces sprovedemo na način koji donosi vrednost lokalnoj zajednici i predstavlja pozitivnu zaostavštinu našeg rada.

Da bismo u tome uspeli, uvek sarađujemo sa lokalnim zajednicama i drugim zainteresovanim stranama. Taj princip bismo primenili i na Projektu „Jadar“, a sa ciljem da lokalne zajednice i druge zainteresovane strane mogu da utiču na proces zatvaranja i opredele konačnu upotrebu rehabilitovanog područja.

Lokacija projekta „Jadar“ u Srbiji.

Predloženo područje projekta pre izgradnje.

Lokacija projekta „Jadar“ nakon puštanja u rad.

Sanirano područje nakon zatvaranja rudnika „Jadar“.

Činjenica: Shvatamo koliki je ekonomski i istorijski značaj poljoprivrede u dolini reke Jadar i čvrsto verujemo da je suživot podzemnog rudarstva i poljoprivrede moguć. Poljoprivredne aktivnosti bi nesmetano mogle da se odvijaju na površini istovremeno sa aktivnostima na podzemnoj eksploataciji „Jadar“. Što znači da podzemni rudnik ima znatno manji uticaj na površini terena kao i na životnu sredinu u odnosu na rudnike sa površinskom eksploatacijom. Naša kompanija ima brojne primere partnerstava sa lokalnim poljoprivrednicima, kojima se unapređuju njihovi prinosi i prihodi. Na primer, u provinciji Sagnej – Lak Sen Žan u Kvebeku, u Kanadi, zajedno sa uzgajivačima borovnica radimo na poboljšanju prinosa i kvaliteta voća koje oni proizvode.

Činjenica: „Jadar“ bi izmestio poljoprivrednu proizvodnju sa približno 220 hektara odnosno sa manje od 1% ukupnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Loznica (ukupno 308 km² (odnosno 30.800 ha)). U centralnom području projekta (podzemni rudnik, objekti za preradu i odlagalište otpadnog stenskog materijala), ukupno ostvarena vrednost od poljoprivrede se procenjuje na manje od 0,62 miliona evra godišnje. Doprinos Projekta „Jadar“ bruto domaćem proizvodu se procenjuje na oko 695 miliona evra godišnje, od čega bi se 24 miliona evra godišnje prenosilo direktno u opštinski budžet. Bitno je napomenuti da su državni i opštinski poreski i prihodi od rudne rente direktno vezani za tržišnu cenu litijuma. Gorenavedene brojke izračunate su korišćenjem cene litijum-karbonata od približno 15.000 dolara po toni, a ukoliko bi cena litijuma dostigla 20.000, 30.000 ili čak 80.000 dolara, kao što je to bio slučaj prošle godine, vrednost ekonomskih doprinosa bila bi višestruko uvećana.

Ukoliko bi Projekat „Jadar“ postao operativan, poštovao bi stroge standarde zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja kako bi se obezbedio nastavak poljoprivrednih aktivnosti neposredno uz predloženu lokaciju rudnika. Takođe bismo nastavili da ulažemo u razvoj poljoprivrede u regionu, a rehabilitovano zemljište na kome bi se projekat nalazio bi nakon završetka operacija bilo učinjeno pogodnim za ponovnu upotrebu.

Činjenica: Optužbe da smo stanovnicima pretili eksproprijacijom su netačne i najoštrije ih odbacujemo. Naš kodeks ponašanja je jasan: mi ne nudimo, ne dajemo i ne prihvatamo mito, bez obzira na to gde poslujemo, kakva je situacija i ko je uključen; takve aktivnosti su strogo zabranjene.

Kroz redovnu komunikaciju sa lokalnom zajednicom, pre odluke Vlade Srbije o povlačenju dozvola, osigurali smo da 96% domaćinstava u centralnom području projekta dobrovoljno proda svoju imovinu. U toku procesa relokacije pružili smo podršku onima koji su prodali svoju imovinu i nastavljamo da to činimo kako bismo osigurali da se njihova sredstva za život održe i po mogućnosti poboljšaju. Sve procene imovine izvršene su u skladu sa globalnim standardima Međunarodne finansijske korporacije (IFC).

U januaru 2023. godine pokrenuli smo Program održivog lokalnog razvoja koji je otvoren za sva zainteresovana lica na području Loznice i Krupnja. To je deo naše neprekidne podrške lokalnom ekonomskom razvoju, sa fokusom na poljoprivredu, turizam i održivo preduzetništvo. Kandidati moraju da ispune definisane kriterijume i da poštuju niz obaveza čiji je cilj da obezbede odgovornost u okviru ovog programa razvoja. Korisnici programa nemaju obavezu da na bilo koji način podržavaju kompaniju Rio Tinto ili da s njom sarađuju.

Činjenica: U centralnom području projekta na kome je planiran razvoj rudarskih i prerađivačkih objekata nalazi se 52 domaćinstva. Od tog broja, 50 (96%) domaćinstava je prodalo svoja imanja i preselilo se, najčešće uz podršku naše kompanije. U toku procesa relokacije pružili smo podršku onima koji su prodali svoju imovinu i nastavljamo da to činimo kako bismo osigurali da se njihova sredstva za život održe i po mogućnosti poboljšaju. Utvrđena su još 23 stambena objekta koja nisu stalno nastanjena (kuće za odmor, vikendice ili napuštene kuće), od kojih je 18 otkupljeno. Proces otkupa zemljišta se sprovodi u skladu sa međunarodnim standardima. Međunarodni standardi razlikuju fizičko raseljavanje (gubitak prebivališta) i ekonomsko raseljavanje (gubitak sredstava za život). Obe grupe su uzete u obzir u našem planu za obnavljanje izvora sredstava za život.

Trenutno je potvrđeno da je 129 domaćinstava pretrpelo ekonomski uticaj nakon prodaje svog zemljišta (ovaj broj uključuje i 52 fizički izmeštena domaćinstva). Svim ovim domaćinstvima je pružena ili se trenutno pruža podrška za obnavljanje izvora sredstava za život. Ukupan broj domaćinstava sa ekonomskim uticajem u centralnom području projekta bi se potvrdio ukoliko se proces otkupa zemljišta nastavi.

Činjenica: Ovaj projekat ne bi stvorio ekološke izbeglice. Mi, zapravo, očekujemo da bi projekat privukao nove stanovnike u Mačvanski region iz drugih regiona u Srbiji.

Emisije iz naših operacija, uključujući emisije iz napajanja električnom energijom, iznosile bi oko 249.000 tona ugljen-dioksida godišnje. Prema najnovijim podacima koje navodi Ministarstvo rudarstva i energetike, ukupne emisije ugljen dioksida u Srbiji se procenjuju na 60 miliona tona godišnje. Iz toga sledi da bi „Jadar“ ukupnim emisijama na nivou države doprineo sa oko 0,4%.

Ležište „Jadar“ ne sadrži visoke nivoe teških metala poput arsena. Stoga bi koncentracija teških metala u industrijskom otpadu u okviru Projekta „Jadar“ bila slična koncentracijama koje se mogu naći u lokalnom zemljištu, uključujući poljoprivredno zemljište. Sumporna kiselina ne bi bila prisutna u emisijama odnosno tokovima ostataka iz procesa prerade rude jadarit.

U vrhuncu izgradnje, „Jadar“ bi obezbedio oko 3.500 visoko plaćenih radnih mesta, a nakon puštanja u rad, 1.300 radnih mesta sa punim radnim vremenom sa prosečnom neto mesečnom zaradom od 1100 evra. Ovaj projekat je usredsređen i na dugoročni razvoj srpskih dobavljača. Sarađivali bismo sa državnim organima, srpskim bilateralnim i međunarodnim partnerima za razvoj i drugim činiocima iz privatnog sektora u cilju pružanja podrške razvoju lokalnih preduzeća.

Činjenica: Razumemo da je zaštita kulturnog nasleđa u Srbiji pitanje od javnog značaja. Na osnovu dosadašnjih istraživanja, utvrđena su dva kulturološki značajna lokaliteta koja se nalaze blizu ili u okviru predložene lokacije rudnika - nekropola Paulje i Crkva Svetog Velikomučenika Georgija.

Nekropola Paulje je arheološko nalazište groblja iz bronzanog doba staro oko 3.500 godina. Sarađujemo sa Muzejom Jadra u Loznici kako bismo podržali pažljivo iskopavanje artefakata, kao što su grobne humke, keramika, kameno oruđe i bronzani predmeti. Dok s jedne strane podržavamo konvencionalne metode istraživanja, iskopavanja i očuvanja artefakata za javno izlaganje, s druge ulažemo i u naprednu tehnologiju, kao što su LiDAR i geomagnetne tehnologije, koje su unapredile preciznost tehnika istraživanja u cilju boljeg utvrđivanja i mapiranja arheoloških nalazišta. Ove tehnologije su, takođe, unapredile iskopavanje važnih otkrića.

Crkva Svetog Velikomučenika Georgija se nalazi u blizini predložene lokacije rudnika, međutim, ona neće biti izložena fizičkom uticaju radova na Projektu „Jadar“. Uviđamo koliko je važna uloga koju ova crkva ima u lokalnoj zajednici i posvećeni smo tome da obezbedimo da ona ostane zaštićen lokalitet kulturnog nasleđa.

Činjenica: Predložena tehnologija prerade rude, proces i oprema su uobičajeni za postrojenja za preradu minerala i hidrometaluršku preradu širom sveta, uključujući i Evropsku uniju. Na primer, proces koji bismo koristili za proizvodnju borne kiseline je identičan procesu koji koristimo više od 50 godina u našim postrojenjima za proizvodnju bora u Kaliforniji, SAD. Borna kiselina se koristi za mnoge svakodnevne proizvode, na primer u kapima za oči kako bi se olakšala iritacija i za uklanjanje nečistoća.

Činjenica: Svim otpadom bi se pažljivo upravljalo u skladu sa standardima u Srbiji i evropskim standardima. Predviđena lokacija deponije je u dolini reke Štavice, desetak kilometara od predložene lokacije Projekta „Jadar“ i izvan je plavnog područja. Umesto skladištenja industrijskog otpada u tečnom obliku (hidromešavina sa 75% sadržaja vlage) u tipičnom flotacijskom jalovištu sa velikom branom, planiramo da sušimo i kompresujemo otpad do visokog nivoa nepropusnosti i odložimo ga na stabilnu deponiju projektovanu po najvišim standardima. Tačnije, usvojili bismo niz mera koje ispunjavaju i srpske i evropske zakonske propise, uključujući višestruke barijere za zaštitu podzemnih voda. Predložene mere obuhvataju:

• odvodnjavanje pomoću filter presa za stvaranje čvrstih ostataka iz procesa prerade, što bi omogućilo progresivnu rekultivaciju i smanjilo površinu deponije;
• neprekidno istraživanje i razvoj u cilju pronalaženja novih i boljih načina za ponovnu upotrebu otpada i ostataka iz procesa prerade;
• primenu višestrukih barijera radi sprečavanja kontaminacije na postrojenjima za upravljanje otpadom;
• ugradnju sistema za odvođenje i prikupljanje procednih voda za dalji tretman i reciklažu vode;
• postavljanje kanala za odvođenje vode oko deponije kako bi se smanjio kontakt čiste kišnice sa otpadom i ostacima iz procesa prerade;
• postepeno zatvaranje objekta za odlaganje otpada postavljanjem prekrivnog sloja i njegova rekultivacija;
• i ugradnju sistema za praćenje uticaja otpada i ostataka iz procesa prerade na životnu sredinu.

Osušen i zbijeni ostatak iz procesa prerade

Za više informacija, posetite: Upravljanje otpadom